ПОЈТЕ И УТРОЈТЕ – О српској ћирилици, наслеђу, љубави према својој отаџбини

Свечана соба Амбасаде била је пуна смеха и љубави, песме и игре, топлине и  чисте, искрене радости коју само срећни малишани могу да створе. Тај драгоцени осећај породице на окупу све нас је освојио, певали смо као један, онако као када се не зна ко је родитељ, а ко дете. Сви смо заправо та два сата били као деца окупљена у дневној соби своје заједничке, породичне куће – Амбасаде Србије у Копенхагену.  Једна од мисија наше Амбасаде и јесте да непрестано анимира децу наших грађана у Данској. Пред нама су изазови треће генерације која једва препознаје српски језик и којој је неопходно утолити жеђ за знањем о Србији – земљи својих очева и мајки, својих бака и дека, земљи својих корена. Неговање и чврстина којом те корене везујемо за српску земљу, идентитетско препознавање најмлађих, наша је стална брига.

У сарадњи са Дечјим културним центром из Београда, Амбасада је приредила музичко-поетски концерт у ком су учествовали дечји композитор и интерпретатор Леонтина,  деца из школе на српском језику из више насеља града Копенхагена, омладински и дечји фолклорни ансамбл „Опанак“, као и сви у публици који су чинили сјајан хор деце, родитеља, бака и дека - хор који пева срцем.

Најпре је амбасадорка Јасмина Митровић Марић, више као професор и педагог него ли као амбасадор, поздравила децу и све присутне и обећала незаборавно путовање Србијом у опанчићима, на ћилиму од пиротских шара, стихова и нота, путовању на ком ћемо се сити испричати са светим Савом, Доситејем, Вуком, са нашим другарима који сада у Србији певају исте ове песме, рецитују исте стихове, играју коло…

Најлепши испраћај у пензију приредили смо нашем конзулу Димитрију Зеленбаби који се управо међу најмлађима последњи пут обратио српској дијаспори. Дирљиво је било видети како се родитељи и деца опраштају од свог конзула који им је био први додир са Србијом у Данској. Дуг апауз, дечја махања чика Димитрију и његове нежне речи захвалности и поздрава упућене најмлађима. Срећно и на многаја љета, драги наш конзуле!

Било је аплауза, цике и вриске као на сваком концерту када звезда изађе на сцену. Леонтина и малишани и родитељи певали су старе хитове о мишу и грипу, о вуку који је буба лења, о болесној лисици, чувену „Нема света ни планете где не може стићи дете“…

Без изузетка деца су певала и нове песме са Дечјег београдског пролећа, као и са два нова музичка издања ДКЦБ-а „Београд је дивна прича“ и „Појте и утројте“. Најгласније су отпевали прави Леонтинин хит „Негујмо српски језик“.

Међу музичке нумере као звезде су засијала наша деца која живе у Данској, похађају допунску наставу на српском језику и говоре поезију спрских песника на одушевљење својих другара и свих нас у публици.

Право са сцене ДКЦБ-а са недавно одржаног Дечјег београдског пролећа, међу другаре је дошла деветогодишња Луција Пат и отпевала им песму о томе како је цео свет диван, али је најлепше код баке и деке на селу. Сви смо се сложили и заједно запевали…

Бескрајна радост, смењивање певања и казивања поезије, раздраганост која нас је прожимала, свој врхунац достигла је наступом фолклорног ансамбла „Опанак“, омладинске и дечје поставке. На крају смо сви заиграли, како и доликује.

Дружење је трајало и након завршетка програма. Играло се уз музику за децу, причало, фотографисало, дружило… Свако дете од ДКЦБ-а је добило на поклон цедеове са Дечјег београдског пролећа, бомбоне,  сокиће и бескрајну пажњу.

Овим концертом наша деца из Краљевине Данске поздрављају своје другаре из расејања који ће током маја бити гости Србије и Београда на скупу дeце из наше дијаспоре по целом свету „Свесрпски дечји сабор“ у организацији Дечјег културног центра из Београда. Добродошли својој кући!

фотографије: Тихомир Барбуловић