Њ.Е. Амбасадор др Јасмина Митровић-Марић
Рођена 10.09.1965. у Београду.
Удата за проф. мр Драганa Марићa (1966) професора филмске и ТВ камере на Академији уметности. Синови Матија (1994), студент медицине на Универзитету у Београду, Катедра на енглеском језику и Андрија (†1997-2013).
Образовање
2013. Докторске студије, модул Савремене студије културе, Филолошки факултет, Универзитет у Београду, докторска дисертација „Библиотека, школа, медији“ са освртом на синкретизам медијске слике, проблеме декодирања медијских порука, језика медија, медиологије, улоге библиотеке и школе у дигиталном добу и иновацијама у програмима и методологији наставе;
2010. Мастер студије, Филолошки факултет, Универзитет у Београду; мастер рад „Од историјске личности до епског јунака“;
1990. Дипломске студије на групи Југословенска књижевност и општа књижевност, Филолошки факултет, Универзитет у Београду; дипломски рад „Епска песма и савремена српска драма – проблеми грађе и уметничке транспозиције на примеру драма Љубомира Симовића“;
1984. Тринаеста београдска гимназија; усмерено образовање; културолошки смер; дипломирани организатор програма културних активности (позориште, филм, радио и телевизија);
1980. Основна школа „Јован Поповић“ у Београду.
Радно искуство
2018. амбасадор Републике Србије у Краљевини Данској;
2012 - 2017. – саветник председника Републике Србије;
2001 - 2012. – директор Карић фондације;
1994 - 2001. – уредник програма за културу, образовање и специјалне пројекте РТВ БК Телеком; аутор и водитељ Talk show „БK парламент“;
1992 - 1993. – професор српског језика и књижевности у ОШ „Милош Црњански“, са експерименталним програмом медијске писмености и културе говора;
1987 - 1994. – уредник јутарњег програма, потом програма за културу ТВ Политика, аутор и редитељ више документарних филмова и Talk show пројеката.
Друштвена ангажовања
Председник Надзорног одбора Политика ад;
Одборник у Скупштини Града Београда; председник Комисије за споменике, називе тргова и улица Града Београда (до децембра 2017.);
Члан Управног одбора Културно-просветне заједнице Србије;
Члан Уметничког савета Међународног фестивала монодраме и пантомиме.
Самостална предавања и цитати (избор)
2017. „Косово између мита и стварности или „Не дај вуку овце на чување“, предавање и work shop са студентима докторских студија, модул култура, Филолошки факултет УБ;
2015. „О учености и просвећености, поученија Светога Саве”, науч есејистичка беседа на академији „Два века од оснивања Српске школе у Загребу”, Митрополија загребачко-љубљанска, Хрватско народно казалиште, Загреб;
2014. „Велики рат капетана Манојла и редова Танаска – поуке и поруке”, међународни симпозијум „Српска књижевност и Први светски рат”, Андрићев институт у Вишеграду;
2012. „Интердисциплинарност и мултимедијални приступ настави“, Филолошки факултет и Друштво за српски језик и књижевност; зимски семинар за професоре језика и књижевности основних и средњих школа;
2011. „Линеарно и дигитално читање“, предавач на Међународном научном скупу о менаџменту у образовању „Digitalization of Cultural and Scientific Heritage, University Repositories and Distance Learning“;
2011. Монографија „Песниче народа мог“, посебан текст посвећен Јасмини Митровић Марић и Студију за културу говора и уметничко рецитовање „Поетска радионица” чији је идејни творац, као и њеном педагошком раду у овој области и утицају тог педагошког рада у Београду и Србији;
2001 - 2004. Предавач сертификованог програма: „Култура говора и пословна комуникација“, Факултет за предузетни менаџмент у Новом Саду.
Из COBISS-a публикације
2018. Графема и пиксел: култура читања у дигиталном добу, Магазин Стефанос, Научни журнал електронски пројекат, Филолошки факултет универзитета Ломоносов у Москви;
2015. Коуредник издања „Два века Таковског устанка”;
2007. „Тапија у камену“, сепарат у „Даница“; Вукова задужбина;
2006. „Аматеризам: стратегија формирања публике“, сепарат у „Даница“; Вукова задужбина;
2002 - 2009. Уредник издања монографија „Наград Браћа Карић“;
1998. Приређивач књиге за децу „Оливер Твист“, Чарлс Дикенс;
1998. Приређивач кратких прича „Тајни врт“, Ходџсон, Бернет, Френсис;
2000 - 2003. Колумна „Камерографија“ у магазину „Јефимија“ (избор наслова: „Српска шифра“; „Све што је српско није ми страно“; „Симпсонови из комшилука“...).
Референце (избор)
2015. Научнно-есејистички рад „Велики рат капетана Манојла и редова Танаска – поуке и поруке”, зборник радова са међународног научног симпозијума „Српска књижевност и Први светски рат”, Андрићев институт Вишеград;
2012. Научни рад „Линеарно и дигитално читање“, Годишњак Факултета за културу и медије;
2012. Сепарат објављен у часопису Друштва за српски језик и књижевност „Интердисциплинарност и мултимедијални приступ настави“;
2011. Сепарат у зборнику „Дигитализација културне и научне баштине, универзитетски репозиторијум и учење на даљину“, Филолошки факултет Београдског универзитета;
2005. Из историје светске књижевности од Дарајдена до Грилпарцера. Издавач: Факултет за менаџмент Универзитета Браћа Карић;
2004. Одговорни уредник (са Небојшом Јовановићем) мултимедијалне монографије „Народне песме и игре Косова и Метохије” Милоја Милојевића. Издавачи: Завод за уџбенике и наставна средства и Карић фондација;
2003. Сабране драме Александра Поповића. Издавачи: Војно-издавачки завод и Карић фондација (за издавача);
1997. „Како је Квентин Тарантино читао Аристотела – проблем три јединства у филму „Петпарачке приче““, Факултет драмских уметности Универзитета уметности у Београду;
1990. „Куда ће жена које нема – наратор, форма, поезија у делу Ива Адрића“ Летопис Матице српске. Издавач: Матица српска, Нови Сад.
Награде и признања (избор)
2012. Златни беочуг Културно-просветне заједнице Београд за трајни допринос култури Београда;
2000. Златна значка Културно-просветне заједнице Србије за допринос од националног значаја у култури и образовању;
1994. Награда за режију документарног филма „Луталице и сањари“, на Међународном фестивалу документарног и краткометражног филма (Мартовски фестивал, Бгд.) у категорији ТВ остварења, продукција ТВ Политика;
1993. Награда за режију уметничког филма „Катарза пре и после“; на Међународном фестивалу документарног и краткометражног филма (Мартовски фестивал, Бгд.) у категорији ТВ остварења, продукција ТВ Политика;
1990. Награда Матице српске „Бранко Миљковић“ за есеј „Куда ће жена које нема – наратор, форма, поезија у делу Ива Андрића“;
1984. Октобарска награда Града Београда (у категорији ученика и студената) за ширење културе говора и уметничко рецитовање;
1984. победник на републичком, а потом и југословенском такмичењу у уметничком рецитовању „Песниче народа мог” и „Гораново прољеће“.
Говори енглески језик.
