Делегација дијаспоре предвођена амбасадорком, одала почаст данском лекару, добровољцу из Великог рата
Поводом стогодишњице од завршетка Првог светског рата, 9.новембра делегација српске дијаспоре из данског града Оденсеа, заједно са амбасадорком Јасмином Митровић Марић и викаром цркве у Висјенбергу Петером Линдхолтом Јенсеном, посетила је родну кућу данског добровољца у саставу Војног санитета Српске краљевске војске у Великом рату, др Вилијам Теодор Мелгарда и положила венац и цвеће на породичну гробницу.
Дански лекар Вилијам Теодор Мелгард (Wilhelm Theodor Mollgaard, 1888-1920), рођен је у угледној данској породици која је, преко мајке баронице, била у сродству са краљевском кућом, а преко оца, свештеника и универзитетског професора, део данске академске заједнице. Као и старији брат, и Вилијам ће завршити медицину у Оденсеу, али ће га хуманост и љубав задржати у Србији.
Вести о ратним догађањима 1914. године на Балкану стигле су и до Балтика. Приче о херојским победама мале Србије подстакле су младог лекара Вилијама Теодора Мелгарда да се одмах тамо упути. Као млад лекар, стигао је 1915. године у Србију, где је, у саставу данске медицинске мисије, делио судбину и страдања српског народа у време окупације, током Првог светског рата, али и после рата и то по свом избору. Заљубио се и оженио Српкињом, госпођицом Видом Ризнић, изродили су двојицу синова током рата, да би по ослобођењу земље српски зет, др Вилијам Мелгард, постао управник Среске болнице у Куршумлији, иако му је српска влада нудила највеће градове - од Београда до Ниша. Хуман и посвећен, лекар бира да ради где је најтеже и где је најпотребнији. У Куршумлији ће и умрети, само две године након завршетка рата.
У писму др Милану Јевремовићу, министру унутрашњих дела који му је одобрио молбу за останак, од 1918. године, др Мелгард објашњава зашто је изабрао Србију за своју нову отаџбину: “У времену, које је протекло од 1915. научио сам да говорим српски и оженио сам се у једној доброј српској породици, па због тога и зато што се међу Србима осећам увек добро, молим да останем у Србији, Вама на расположењу.”
На згради прве болнице у Куршумлији, 1995. године, постављена је меморијална плоча у знак захвалности др Вилијаму Мелгарду. Спомен обележје је открио председник Српског лекарског друштва. Истовремено је на куршумлијском гробљу подигнут споменик др Вилијаму Теодору Мелгарду и његовом сину, Кнуту Мелгарду. Једна улица у Куршумлији носи назив по др Вилијаму Мелгарду, а слика лекара Вилија чува се у српском Музеју медицине, у првом Пастеровом заводу на Балкану, у Нишу.
