Delegacija dijaspore predvođena ambasadorkom, odala počast danskom lekaru, dobrovoljcu iz Velikog rata
Povodom stogodišnjice od završetka Prvog svetskog rata, 9.novembra delegacija srpske dijaspore iz danskog grada Odensea, zajedno sa ambasadorkom Jasminom Mitrović Marić i vikarom crkve u Visjenbergu Peterom Lindholtom Jensenom, posetila je rodnu kuću danskog dobrovoljca u sastavu Vojnog saniteta Srpske kraljevske vojske u Velikom ratu, dr Vilijam Teodor Melgarda i položila venac i cveće na porodičnu grobnicu.
Danski lekar Vilijam Teodor Melgard (Wilhelm Theodor Mollgaard, 1888-1920), rođen je u uglednoj danskoj porodici koja je, preko majke baronice, bila u srodstvu sa kraljevskom kućom, a preko oca, sveštenika i univerzitetskog profesora, deo danske akademske zajednice. Kao i stariji brat, i Vilijam će završiti medicinu u Odenseu, ali će ga humanost i ljubav zadržati u Srbiji.
Vesti o ratnim događanjima 1914. godine na Balkanu stigle su i do Baltika. Priče o herojskim pobedama male Srbije podstakle su mladog lekara Vilijama Teodora Melgarda da se odmah tamo uputi. Kao mlad lekar, stigao je 1915. godine u Srbiju, gde je, u sastavu danske medicinske misije, delio sudbinu i stradanja srpskog naroda u vreme okupacije, tokom Prvog svetskog rata, ali i posle rata i to po svom izboru. Zaljubio se i oženio Srpkinjom, gospođicom Vidom Riznić, izrodili su dvojicu sinova tokom rata, da bi po oslobođenju zemlje srpski zet, dr Vilijam Melgard, postao upravnik Sreske bolnice u Kuršumliji, iako mu je srpska vlada nudila najveće gradove - od Beograda do Niša. Human i posvećen, lekar bira da radi gde je najteže i gde je najpotrebniji. U Kuršumliji će i umreti, samo dve godine nakon završetka rata.
U pismu dr Milanu Jevremoviću, ministru unutrašnjih dela koji mu je odobrio molbu za ostanak, od 1918. godine, dr Melgard objašnjava zašto je izabrao Srbiju za svoju novu otadžbinu: “U vremenu, koje je proteklo od 1915. naučio sam da govorim srpski i oženio sam se u jednoj dobroj srpskoj porodici, pa zbog toga i zato što se među Srbima osećam uvek dobro, molim da ostanem u Srbiji, Vama na raspoloženju.”
Na zgradi prve bolnice u Kuršumliji, 1995. godine, postavljena je memorijalna ploča u znak zahvalnosti dr Vilijamu Melgardu. Spomen obeležje je otkrio predsednik Srpskog lekarskog društva. Istovremeno je na kuršumlijskom groblju podignut spomenik dr Vilijamu Teodoru Melgardu i njegovom sinu, Knutu Melgardu. Jedna ulica u Kuršumliji nosi naziv po dr Vilijamu Melgardu, a slika lekara Vilija čuva se u srpskom Muzeju medicine, u prvom Pasterovom zavodu na Balkanu, u Nišu.
