POJTE I UTROJTE – O srpskoj ćirilici, nasleđu, ljubavi prema svojoj otadžbini 

Svečana soba Ambasade bila je puna smeha i ljubavi, pesme i igre, topline i  čiste, iskrene radosti koju samo srećni mališani mogu da stvore. Taj dragoceni osećaj porodice na okupu sve nas je osvojio, pevali smo kao jedan, onako kao kada se ne zna ko je roditelj, a ko dete. Svi smo zapravo ta dva sata bili kao deca okupljena u dnevnoj sobi svoje zajedničke, porodične kuće – Ambasade Srbije u Kopenhagenu.  Jedna od misija naše Ambasade i jeste da neprestano animira decu naših građana u Danskoj. Pred nama su izazovi treće generacije koja jedva prepoznaje srpski jezik i kojoj je neophodno utoliti žeđ za znanjem o Srbiji – zemlji svojih očeva i majki, svojih baka i deka, zemlji svojih korena. Negovanje i čvrstina kojom te korene vezujemo za srpsku zemlju, identitetsko prepoznavanje najmlađih, naša je stalna briga.

U saradnji sa Dečjim kulturnim centrom iz Beograda, Ambasada je priredila muzičko-poetski koncert u kom su učestvovali dečji kompozitor i interpretator Leontina,  deca iz škole na srpskom jeziku iz više naselja grada Kopenhagena, omladinski i dečji folklorni ansambl „Opanak“, kao i svi u publici koji su činili sjajan hor dece, roditelja, baka i deka - hor koji peva srcem. 

Najpre je ambasadorka Jasmina Mitrović Marić, više kao profesor i pedagog nego li kao ambasador, pozdravila decu i sve prisutne i obećala nezaboravno putovanje Srbijom u opančićima, na ćilimu od pirotskih šara, stihova i nota, putovanju na kom ćemo se siti ispričati sa svetim Savom, Dositejem, Vukom, sa našim drugarima koji sada u Srbiji pevaju iste ove pesme, recituju iste stihove, igraju kolo…

Najlepši ispraćaj u penziju priredili smo našem konzulu Dimitriju Zelenbabi koji se upravo među najmlađima poslednji put obratio srpskoj dijaspori. Dirljivo je bilo videti kako se roditelji i deca opraštaju od svog konzula koji im je bio prvi dodir sa Srbijom u Danskoj. Dug apauz, dečja mahanja čika Dimitriju i njegove nežne reči zahvalnosti i pozdrava upućene najmlađima. Srećno i na mnogaja ljeta, dragi naš konzule!

Bilo je aplauza, cike i vriske kao na svakom koncertu kada zvezda izađe na scenu. Leontina i mališani i roditelji pevali su stare hitove o mišu i gripu, o vuku koji je buba lenja, o bolesnoj lisici, čuvenu „Nema sveta ni planete gde ne može stići dete“… 

Bez izuzetka deca su pevala i nove pesme sa Dečjeg beogradskog proleća, kao i sa dva nova muzička izdanja DKCB-a „Beograd je divna priča“ i „Pojte i utrojte“. Najglasnije su otpevali pravi Leontinin hit „Negujmo srpski jezik“. 

Među muzičke numere kao zvezde su zasijala naša deca koja žive u Danskoj, pohađaju dopunsku nastavu na srpskom jeziku i govore poeziju sprskih pesnika na oduševljenje svojih drugara i svih nas u publici. 

Pravo sa scene DKCB-a sa nedavno održanog Dečjeg beogradskog proleća, među drugare je došla devetogodišnja Lucija Pat i otpevala im pesmu o tome kako je ceo svet divan, ali je najlepše kod bake i deke na selu. Svi smo se složili i zajedno zapevali…

Beskrajna radost, smenjivanje pevanja i kazivanja poezije, razdraganost koja nas je prožimala, svoj vrhunac dostigla je nastupom folklornog ansambla „Opanak“, omladinske i dečje postavke. Na kraju smo svi zaigrali, kako i dolikuje. 

Druženje je trajalo i nakon završetka programa. Igralo se uz muziku za decu, pričalo, fotografisalo, družilo… Svako dete od DKCB-a je dobilo na poklon cedeove sa Dečjeg beogradskog proleća, bombone,  sokiće i beskrajnu pažnju.

Ovim koncertom naša deca iz Kraljevine Danske pozdravljaju svoje drugare iz rasejanja koji će tokom maja biti gosti Srbije i Beograda na skupu dece iz naše dijaspore po celom svetu „Svesrpski dečji sabor“ u organizaciji Dečjeg kulturnog centra iz Beograda. Dobrodošli svojoj kući!

fotografije: Tihomir Barbulović