У циљу обележавања 90 година од смрти Михајла Идворског Пупина, у цркви Светог Великомученика Георгија у Копенхагену, 30. марта о.г, по завршетку недељне литургије, свештеник Милан Гардовић одржао је помен у част једног од највећих српских и светских, научника нашег доба. Након помена, свештеник Милан Гардовић надахнуто је говорио о племенитом животу великог Пупина.
    У свом обраћању, амб. М. Живковић је присутне подсетила на допринос М. Пупина научном свету, а посебно, својој отаџбини и српском народу у дијаспори преневши бројне мање познате детаље о животу овог великана који је оставио неизбрисив траг у историји не само Србије већ и света. Кроз различите историјске и друштвене контексте, представљена је његова тињајућа жеља и борба за усвајање знања и остварење животних циљева, а пре свега његова свестрана личност као великог иноватора, научника, професора, писца, добротвора. Сећање на његов јединствен и необичан животни пут, као и његова размишљања,  илустрована су и казивањима из Пупинове аутобиографије „Са пашњака до научењака“, које је читао представник дијаспоре Александар Стојанов.
    Брижљивим одабиром извода из овог аутобиографског дела и казивањем о путовању од Идвора до Њујорка, остварењем тзв.“Америчког сна“, присутнима је дочарана изузетност М. Пупина, који је своју оштроумност, машту, радозналост и жељу за знањем понео из своје породице и родне земље, што је касније у садејству са образовањем које је стекао на престижним универзитетима, резултирало врхунским научним резултатима.